Ученици

Члан 5.
О НАСИЉУ СЕ НЕ ЋУТИ! Сваки вид насиља је строго забрањен у школи(физичко, психичко, социјално, електронско). Пријављивање насиља није тужакање. То значи помоћи себи и другима. НИКО НЕМА ПРАВО ДА УГРОЖАВА ВАШУ БЕЗБЕДНОСТ КАО И ФИЗИЧКО И ПСИХИЧКО ЗДРАВЉЕ УЧЕНИКА, ЗАПОСЛЕНИХ И РОДИТЕЉА .

Члан 6.
Сваки запослени, у случају насиља, дужан је да реагује и да Вам помогне. За проблеме у односима са другим ученицима, запосленима или родитељима других ученика, ученик се обраћа одељењском старешини, дежурном наставнику или другом запосленом у школи(Члановима Тима за заштиту ученика – контакти су истакнути у холу школе).

Члан 12.
Буди пажљив и нежан према најмлађим ученицима у школи. Они од тебе могу да науче како треба да се понашају. Ако су ТЕБЕ малтретирали док си био млађи, буди онај који ће то променити и допринети да се сви у школи боље осећају.

Из Кодекса понашања ученика, ОШ "Бановић Страхиња"

Да би се у школи осећали сигурно и безбедно, треба да знате да су Тим за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и сви остали запослени у ОШ "Бановић Страхиња", спремни да Вам помогну у било којој конфликтној ситуацији и заштите Ваш психички и физички интегритет. Увек смо спремни да разговарамо са Вама и трагамо за оптималним решењима која су у Вашем најбољем интересу.

Да би ОШ "Бановић Страхиња" била безбедно и подстицајно место за Ваш развој и одрастање, веома је важно да поштујете правила понашања која су прописана школским кодексима понашања и одговорно извршавате своје школске обавезе. У стварању Кодекса понашања у школи учествовали су ученици, родитељи и запослени у школи. Одговорност за успостављена правила је заједничка.

Школа је на "Вашој страни" чак и када грешите и кршите успостављена правила понашања. Нећемо Вас подржавати у томе, то само значи да нећемо одустајати од тога да учествујемо у васпитавању Вас као одговорних, хуманих и креативних индивидуа. За свако кршење успостављених правила дефинисане су одређене последице. Казне у школи су, пре свега, васпитног карактера и у неким ситуацијама су нужне. Део Вашег одрастања и сазревања је, између осталог, и да научите да прихватите позитивне и негативне последице својих поступака и коригујете своје понашање уколико је штетно за Вас и за друге .

Марчело – Пегла

Дарко има десет година и нема ужину за време одмора,
његови немају посла, он има 30 кила с књигама.
Књиге су сад ван ранца, прљаве у блату и барама,
јер, пошто нема џепарца, Дарка туку дечаци с кајлама.

Бездушни грохот док ваздушним ђоном обојица газе га,
неке цуре добацују кикот, он се тихо грчи израњаван.
Жали што није ко ћале што пребија свакога по кафанама,
што је слаб и мора да ћути, јер мушко не сме да буде њањавац.

Тог дана га је спасао један дебели пегави клиња,
мало старији, вероватно из средње што је ту поред била.
Разјурио она два клинца, стао на његову страну
и то је једини пут кад је неко био добар према Дарку.

Дарко има седамнаест, напуцан је и сви сад зову га Пегла,
има треш трешу, има нај најке и рамена широка к’о регал.
Има бес бесвести, очи очинске, јед једнак к’о некад
и зна да бије за ћирилицу, али пише спојено не знам.

Он мрзи Хрвате, чуо да треба у песми омиљеног бенда.
Он мрзи педере, рекла му црква и добри пастир Качавенда.
Он воли свој народ, воли Косово и живот би дао за њега,
али зове прљавом сељачином свакога ко није из БГ-а.

(Пегла) Пегла је спреман на све да уђе у тим,
да га схвате озбиљно баш сви,
да и он буде један од њих, јер
(Пегла) не жели да гледа како тоне му земља
и да на то буде јебено тих,
искривиће од батина сваког ко је крив.

Али – мораће да докаже колико је одан,
у ранцу има бакљу, заставу, два ножа.
У парку је ноћ, у ноћи је парка,
у парки је тип, личи на педераша.
Ако га оломи, биће кулијана –
примиће га у екипу хулигана.

Види на шта личи, сигурно је фегет!
Ма јеб’о тучу, боље нож у бубрег.
Ајмо, Пегла, то, убоди га!
Ево, пада! Сад! Заскочи га!
Убоди опет, убоди педера!
За цркву, за Бога … Живела Србија!
Види како плаче, бре, пичка пегава!

… чек, стани .. па то је он .. онај из школскога ..

Пегли дрхти усна, дрхти рука, док момак кркља,
те очи, сва та питања у њима, тај ужас ..
Пегла не може да гледа, Пегла мучи се да дише,
Пегла напипава руком камен и смрска му лице.

Где је сад Бог, Пегла, када видиш око што цури,
када видиш сву крв што шикља, када нема масе да дивља?
Ко је твој бог, Пегла, за кога радиш то све?
Јел’ сад боље твојој земљи? Како то да си сам и нем?
Како то сада никог нема? Само ти и комадићи меса
на длану, образу, челу. На души, коју више немаш.
Гледај га, гледај, Пегла. Знај, и он тебе гледа
мртвим оком с друге стране, да знаш, да памтиш,
шта год мислиш сад да си – то око, тај вир,
то си ти ..!

Препоруке Тима:

Vertical Divider

11 ствари које нећете научити у школи

Телевизија није прави живот. У правом животу људи морају напустити кафић и отићи на посао.
Живот није подељен у семестре. Нема слободног лета и врло мало запослених је заинтересовано да ти помогне да нађеш себе. То чини у своје слободно време.
Твоја школа има начин за решавање и победника и губитника, живот нема. У неким школама укинули су негативне оцене и дају ти безброј прилика да даш прави одговор, али то нема никакве сличности са стварним животом.
Живот није фер, навикни се на то!
Свет не интересује твоје самопоштовање. Свет те прихвата ако постигнеш нешто пре него што почнеш добро да се осећаш у својој кожи.
Нећеш зарађивати 60.000 долара годишње чим изађеш из средње школе. Нећеш бити потпредседник са службеним телефоном све док то не зарадиш.
Ако мислиш да ти је учитељ строг, чекај да добијеш шефа.
Печење хамбургера није испод части. Твоји преци су имали другу реч за печење хамбургера: звали су то приликом.
Ако погрешиш, нису родитељи криви, не кукај над грешкама, учи из њих.
Буди љубазан према штреберима. Велике су шансе да ћеш радити за једног.
Пре твог рођења твоји родитељи нису били досадни као сада. Постали су такви због плаћања твојих рачуна, чишћења твоје одеће и слушања како причаш да си “cool”. Зато пре него спасеш шуме од паразита, покушај да сложиш орман у својој соби.